Koverte i standardizacija – kako je papir oblikovao našu komunikaciju Ostavite komentar

Verovali ili ne, skromna koverta postoji već više od 4.000 godina, počevši od drevnog Babilona. Međutim, prve koverte su se znatno razlikovale od onih koje su nam danas poznate. Tada su ono što mi smatramo “pismima” bili uklesani u kamenim tablicama, a zatim pečeni u sloju gline. Poštari su ih dostavljali primaocima, koji bi potom razbijali glinu kako bi pročitali šta se nalazi unutra.

Otprilike u isto vreme, u Kini su razvijali slične vrste koverti za svoje poruke. Kako je Kina predvodila razvoj papira, njihova pisma su bila daleko manje teška i umesto toga smeštana u glinene sfere. Kao i njihovi babilonski pandani, ove sfere su se razbijale, a pismo izvlačilo. Međutim, oko 200. pne zamenili su glinu papirom, i rođena je koverta kakvu danas koristimo.

Evolucija i istorija koverti

Većina nas je upoznata sa konceptom listova papira zapečaćenih voskom, koji su se koristili kao koverte tokom srednjeg veka. Međutim, tokom 19. veka, ove papirne omotnice su počele da evoluiraju ka njihovoj modernijoj inkarnaciji. Nakon razvoja i patentiranja mašine za pravljenje koverti, rođen je klasičan dijamantski dizajn koji koristimo danas.

Standardizacija papira i veličina koverata

Pre nego što razmotrimo različite vrste koverti, njihove veličine i namene, vredi znati malo o tome kako je razvijen papir koji nose. Fizičar Kristof Lihtenberg je 1786. godine izneo ideju za standardizaciju veličine pisama. Predložio je da odnos između dužine stranice i njene širine treba da bude utemeljen na kvadratnom korenu broja dva. Jednostavnije rečeno, ovo je najbolje opisano kroz odnos između A4 i A3 papira. Zbog odnosa stranica A3, ako ga prepolovite duž duže strane, dobićete dva lista A4. Slično tome, ako postavite dva lista A4 jedan pored drugog duž dužih ivica, njihove kombinovane dimenzije stvoriće list A3.

Ova formula je usvojena od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) i direktno je uticala ne samo na veličine papira koje koristimo, već i na vrste koverti koje koristimo.

Vodič kroz veličine koverti

Na početku, izbor odgovarajuće veličine koverte za odgovarajuće veličine papira može biti zbunjujuć. Sa naizgled slučajnim brojevima i slovima koji se koriste za kategorizaciju veličina papira i koverti, postoji više nego malo prostora za grešku. Međutim, odgovori su jednostavniji nego što biste možda prvobitno pomislili.

Listovi papira se kategorizuju prefiksom A i B. Niko ne zna zašto su ova slova izabrana, ali neko razmišljanje sugeriše da je upotreba prvih tri slova abecede najlakši način za pamćenje sa kojom veličinom imate posla. Svako od ova dva slova odnosi se na odnos stranica.

Detaljnije o oznakama A i B papira

Najveća veličina papira serije A počinje sa A0, koji meri jedan kvadratni metar. Sledeća veličina je A3, koja je tačno polovina veličine A0. A4 je tačno polovina veličine A3, i tako dalje, sve dok ne dostignete najmanju veličinu, koja je A10. A4 je najčešće korišćena veličina papira za kopiranje i štampanje. Međutim, ova veličina je takođe najpopularnija za pisanje pisama.

Veličine papira serije B prate isti princip: svaki list može biti presavijen na pola sledeće manje veličine. Brojevi variraju od B0 do B10. Zato što je B0 veći od A0, listovi serije B su veći od njihovih A-serijskih pandana, sa većim veličinama korišćenim za postere i obaveštenja.

Iako su tehnički još uvek listovi papira, koverte se kategorizuju prefiksom C. Niko ne zna zašto. Međutim, logično je pretpostaviti da zbog osnovnog odnosa stranica korišćenog za kreiranje različitih veličina koverti koji se razlikuje od papira serije A i B, slovo C treba da bude sledeće na listi.

Zamislite broj

Kao što je slučaj sa različitim veličinama papira, dimenzije koverti su predstavljene brojevima. Slično tome, i verovatno da bi se sve držalo na pravoj strani konfuzije, kako ti brojevi rastu, veličine koverte se smanjuju. Ukratko, što je broj veći, to je koverta manja, što se odnosi na sistem razvijen od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju, u kojem se mere za koverte kreiraju u odnosu na osnovu postavljenu od strane najveće veličine. Svaka naredna veličina je tačno polovina veličine prethodne. Osim toga, vredi znati da je broj povezan sa kovertama serije C direktno povezan sa veličinom papira koji će se u njih smestiti. Na primer, ako želite poslati list papira ili karticu veličine A7, za to će vam biti potrebna koverta veličine C7. Ako želite poslati nešto veličine A3, potrebna vam je koverta veličine C3.

Šta je DL koverat?

Međutim, postoji dodatna veličina koju treba uzeti u obzir. Srećom, ovo je nešto sa čime većina nas ima iskustva. Obično koristimo DL kovertu za slanje standardnih pisama. Za razliku od A i B veličina papira, i C veličina koverti, slova D i L imaju značenje izvan svog mesta u abecedi. “DL” označava “veličina duže stranice.” Kreirane od strane nemačke grane ISO-a u 1900-im godinama, ove koverti možete pronaći u kancelarijama, kućama i radnim mestima širom zemlje. One sadrže listove A4 papira i presavijene su na trećine širine, što je postalo prihvaćeni način slanja poslovnih i formalnih pisama.

Da bismo vam pomogli da donesete ispravnu odluku svaki put, evo praktične tabele veličina koverti, koja navodi najpopularnije veličine koverti, njihove dimenzije i moguće namene.

Naša tabela veličina koverti

Vrste koverti i njihova upotreba

Međutim, poznavanje veličina koverti je samo polovina bitke. Kao što ćete videti, postoje različite vrste koverti i upoznavanje sa svakom od njih može vam pomoći da iskoristite maksimum iz svojih pošiljki i da vaše komunikacije izgledaju najbolje što mogu.

Obično napravljene od papira, koverti se mere u gramima po kvadratnom metru (gsm), mereći njihovu debljinu i težinu. Kao pravilo, što je veći gsm, to je papir deblji i izgledaće i osećaće se premium kvalitet. Pored toga, koverte sa većom gramažom pružiće vašim pismima, dokumentima i letcima veću zaštitu od onih koji imaju koverte manje gramaže.

Sa pogledom ili bez prozora?

Jedna od najpopularnijih vrsta koverti za poslovne svrhe je ‘outlook koverat’, koji većina nas bolje poznaje kao prozorsku kovertu. Na samom početku 20. veka, ove koverte je izumeo Americus F. Callahan. Primetio je da zaposleni koji rade za telegrafsku službu moraju ručno pisati adrese na kovertama pre slanja. Iako je pisaća mašina već bila u punom jeku, kucanje kontaktnih podataka na kovertama bilo je još teže. Njegova zamisao je bila da stvori kovertu na kojoj bi adresa primaoca mogla direktno da se otkuca na pismo, ali da ostane vidljiva i kada je unutra.

Više od 100 godina kasnije, principi prozorskih koverata ostaju isti. Podaci primaoca mogu biti odštampani direktno na pismu, koje se može presaviti kako bi se videli kroz prozirni prozorčić. Za poslovne svrhe, ovo pomaže ubrzati proces adresiranja poslovnih komunikacija, istovremeno osiguravajući tačne detalje za dostavu.

Koverte sa samolepljivim trakama

Jedno od najvećih olakšanja za korišćenje koverata dolazi u obliku samolepljivih traka. Stariji medju nama će se sećati truda sa ližućim gumiranim trakama kako bi zapečatile kovertu. Samolepljive koverte zamenile su te trake slojevima lateksa, koji stvaraju lepljivu vezu pri dodiru. Ovo ne samo da ubrzava ceo proces i čini ga efikasnijim, već u ovom post-pandemijskom dobu takođe pomaže u tome da ceo proces bude higijenski, smanjujući potencijal za širenje bakterija.

Česta pitanja

1. Kako je razvijen standardizovan papir i kako je uticao na veličine koverti?

– Standardizacija papira predložena od strane Kristofa Lihtenberga 1786. godine, a prihvaćena od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), uticala je na veličine papira i koverti. Veličine papira serije A i B se određuju prema kvadratnom korenu broja 2.

2. Kako su kategorizovane veličine papira i koverti serije A i B?

– Veličine papira serije A počinju sa A0 i smanjuju se, dok se veličine papira serije B odnose na iste površine, ali imaju veće dimenzije.

3. Šta znači DL koverat i za šta se obično koristi?

– DL koverat označava “veličinu duže stranice” i obično se koristi za slanje standardnih pisama, sa listovima A4 presavijenim na trećine.

4. Šta su prozorske koverte i koja je njihova svrha?

– Prozorske koverte omogućavaju direktno otkucavanje adrese primaoca na pismu, koja ostaje vidljiva kroz prozirni prozorčić. Koriste se za brže adresiranje poslovnih komunikacija.

5. Kako samolepljive trake na koveratama olakšavaju postupak slanja pisama?

– Samolepljive trake na koveratama zamjenjuju tradicionalne gumirane trake i omogućavaju brže i efikasnije zatvaranje koverata, uz dodatnu higijenu u post-pandemijskom okruženju.